Insulinska rezistencija (IR) definisana kao poremećena reakcija tela na insulin. Što znači, da bi se insulin vezao za ćeliju, I obavio gore navedene uloge, nešto ga koči, ili ne može da se veže za svoj receptor ili se veže, ali onaj signal ne može da se širi i ne mogu da se otvore vratanca za ulazak glukoze. Tada glukoza u krvi raste što je signal pankreasu, da treba još insulina, te on luči dodatnu koncentraciju insulina kako bi normalizovao glukozu, odnosno šećer u krvi. Upravo iz ovog razloga dolazi do skoka insulina u krvi, odnosno hiperinsulinemije, koja onda normalizuje šećer u krvi.
Problem nastaje onda, kada ni taj dodatni insulin, ne može da normalizuje šećer u krvi, pa imamo povišene koncentracije, prvo u vidu predijabetesa, odnosno šećer raste, ali ne toliko visoko da bismo nešto nazvali dijabetes, a kasnije kada kompenzatorne snage organizma posustanu, raste toliko, da to stanje nazivamo dijabetes mellitus tip 2, odnosno šećerna bolest tip 2.
Svesni smo da su potrebne godine da od IR dodje do dijabetesa, ali sama hiperinsulinemija, tačnije povišen insulin u krvi već pravi veliku štetu organizmu. Ne treba dozvoliti i ostaviti po strani ovo stanje, jer kada jednom dodje do dijabetesa, tu nema nazad. Dobra stvar je da je IR reverzibilno stanje, odnosno uz promenu stila života, suplementacije, ponekad i terapije, može se držati pod kontrolom bez napredovanja u šećernu bolest. Moramo ovde napomenuti jednu stvar, a to je da ni IR, a ni dijabetes ne bole, te stoga je bitno na vreme shvatiti I upoznati se sa svim simptomima IR I na vreme je regulisati, jer su posledice komplikacija nesagledive.
Još jedna bitna informacija u vezi IR je da je ona stanje hronične, niskostepene upale organizma. Da to shvatimo ovako- kada je upala, odnosno zapaljenje lokalizovano, visokostepeno, akutno, ono “gori” I to možemo videti npr. kod upale grla. Grlo vas boli, crveno je, teško gutate I znate da nešto tu, sa njim I sada, nije u redu, odnosno “vatra gori” upravo u grlu. Dok kod niskostepene hronične upale, koja se dešava u IR, vi imate mnogo “vatrica” po organizmu, koje nisu još krenule da hvataju maha u vidu “požara”, ali polako I sigurno idu ka tome, ukoliko nešto ne preduzmete. Ovo je još jedan od problema IR, jer zahvata ceo organizam I posledice mogu da se nadju svuda.
Ona je jedan od ključnih faktora za razvoj šećerne bolesti, odnosno dijabetes melitusa tip 2 (DM2), tako da bi znali kako da regulišemo DM2, moramo razumeti samu IR i njene mehanizme. Kao što smo napomenuli ranije, jedna od uloga insulina je upravo metabolizam glukoze, tačnije on održava normoglikemiju time što glukozu ubacuje u ćelije I normalizuje njenu koncentraciju u krvi. Ukoliko su potrebni viši nivoi insulina u cirkulaciji, iz bilo kog razloga, da bi se postigao gore opisani efekat na snižavanje glukoze, osoba se smatra otpornom na insulin, tj. insulin rezistentnom.
IR predstavlja multifaktorijalno stanje, što znači da su uzroci različiti. Još od 1970-ih i ranih 1980-ih, kada je insulinski receptor bio jedini poznati molekularni efektor delovanja insulina, smatrano je je da je IR posledica “defekta receptora”, tj. smanjene receptora na površini ćelije. Sada se zna da i postreceptorski defekti doprinose IR. Da pojednostavimo, koji god uzrok na molekularnom nivou bio, dolazi do poremećenog signalnog puta insulina, bilo na nivou receptora ili pak distalno od njega. Tada su potrebne više koncentracije insulina kako bi se održala normoglikemija. Ona prethodi DM2 godinama unapred, tačnije ako se na vreme ne reaguje dolazi do progresije i nastanka DM2 kao i svih njegovih propratnih komplikacija.
Sada ćemo zajedno da pogledamo koji su to mogući uzroci nastanka IR, tačnije šta to dovodi do nje:
- Genetika
- Nepravilna I nekvalitetna, loše izbalansirana ishrana
- Gojaznost
- Manjak fizičke aktivnosti
- Previše stresa
- Loš kvalitet I manjak sna
- Zagadjenost vazduha, vode, zemljišta
- Endokrini disruptori
- Stanja poput nealhokolne bolesti jetre, policističnih jajnika
- Hormonski poremećaji (Cushingov sindrom, akromegalija)
- Dugotrajna upotreba odredjenih lekova (kortikosteroidi, antipsihotici, statini…)
- Starenje I dr.
Generalno problem je današnji stil života, koji je pretežno sedetarni, uz nepravilnu ishranu, prepunu rafinisane hrane, prostih šećera, uz dosta stresa, manjka fizičke aktivnosti, manjka i nekvalitetnog sna, manjka boravka u prirodi, prevelike zagadjenosti naše planete, otudjenosti medju ljudima I dr.
Insulinska rezistencija je stanje koje ne boli, te je to prva prepreka u dijagnostikovanju. Mnogi ljudi, ukoliko ne osećaju neki jak bol, sve ostale simptome prepisuju umoru, stresu I ne shvataju ozbiljnost situacije. To je posebno vezano za mušku populaciju, pretežno naših prostora, koji se doktoru javljaju tek kada “gori”. Insulinsku rezistenciju treba shvatiti kao upozorenje našeg organizma, da nešto treba promeniti, jer ukoliko nastavimo putem na kojem smo, idemo sasvim sigurno u šećernu bolest, kao i sve ostale komplikacije poput moždanog I srčanog udara, problema sa vidom, bubrezima I slično. Ovo je posebno bitno kod ljudi koji u bliskoj porodici imaju nekoga ko je imao ili ima neko od ovih stanja I bolesti. Ovo sve ne pišemo kako bismo “ulile strah u kosti”, već želimo da shvatite u kakvoj ste prednosti I kakva vam je blagodet data sa insulinskom rezistencijom, kao opomenom da samom promenom stila života, sve ovo ostaje iza vas. Još jednom, napominjemo da je insulinska rezistencija, reverzibilno stanje, tačnije da ukoliko preduzmete potrebne mere, možete je držati pod kontrolim.
Neki od simptoma I znakova insulinske rezistencije uključuju:
- Konstantan umor, posebno nakon jela
- Konstantna glad
- Izražena želja za slatkišima
- Simptomi moždane magle (brain fog), poput slabe koncentracije
- Povećanje telesne mase, posebno u predelu stomaka
- Lako dobijanje na telesnoj težini I težak gubitak kilograma
- Simptomi hipoglikemje
- Visok holesterol
- Acanthosis nigrans - zatamnjenje I zadebljanje kože uglavnom u pregibima kao što su pazušne jame, prepone, ispod dojki, na vratu
- Acrochordon, fibromi- kao viseće bradavice
- Opadanje kose
- Akne
- Neredovni ciklusi
- Hirzutizam (maljavost muškog tipa kod osoba ženskog pola)
- Psihički problem tipa anksioznosti, napada panike, depresije I dr.
Kada se insulinska rezistencija pogorša, tada se javljaju I :
- Pojačana žedj
- Pojačan apetit
- Učestalo mokrenje
- Trnci u nogama I rukama
- Ponavljajuće infekcije kože
- Sporo zarastanje rana I sl.
Upravo jer smo svedoci vaših problema, a iste smo I mi imale, ista pitanja sebi postavljale, iste odgovore kao vi tražile, isto preživljavale i upravo zbog svega toga smo se posvetile izučavanju ove teme. Zato vas I pozivamo da se priključite našem “Simpozijumu o insulinskoj rezistenciji- intenzivnom program”, gde ćete naučiti sve o IR, ali na potpuno drugačiji način koji do sada niste nigde videli. Hajde da se pokrenemo I zajedno pobedimo IR, a družimo se 19.i 20.oktobra online. Možete se prijaviti na preko kontaktne forme.
Budući da je poslednjih godina priča o insulinskoj rezistenciji postala učestala I da su I pacijenti postali svesni postojanja iste, prepoznaju simptome, znake, pokazala se povećana potreba za njenim dijagnostikovanjem. Delimičan problem je što sve više ljudi ostavljeno na cedilu, sa veoma malo informacija o insulinskoj rezistenciji, posledicama, kao i komplikacijama od strane stručne javnosti, te dijagnostiku insulinske preuzimaju na sebe.
Da biste dijagnostikovali insulinsku potrebno je sledeće:
- Anamneza – razgovor sa doktorom, gde ćete kroz ciljana pitanja od strane doktora, podeliti svoje simptome, znake, podatke o porodičnoj anamnezi I dr.
- Veoma često na konsultacijama samo kroz razgovor otkrijemo mnogo više od same insulinske rezistencije. Nebrojno puta smo klijentima otkrile druga stanja I bolesti I usmeravale dalju dijagnozu u tom pravcu I naravno prosledjivale ih odredjenom specijalisti
- Fizikalni pregled – predstavlja pregled pacijenta od glave do pete.
- Na konsultacijama iako smo online I mislite da se taj deo preskoči, nije baš istina. U fizikalni pregled verovali ili ne, spade I samo posmatranje pacijenta, ili kako mi to stručno zovemo - inspekcija. Dosta informacija možemo time dobiti. Npr. stanje svesti, stav, boja kože, hidriranost, konstitucija, tj. telesna težina, visina, razvijenost muskulature, simetričnost, tip disanja I još mnogo toga. U urgentnoj medicine mi se toga možda I najviše držimo, jer su često pacijenti bez svesti, dementni, u stanju šoka, posle neke saobraćajne nesreće I slično te ne možemo od njih dobiti željene informacije.
- Ono što nam je bitno za IR jeste telesna masa, visina, težina, obim struka, odnos obima struka I kukova, BMI, pregled na vagi bioimedance. Prati se boja, vlažnost, pigmentacija kože, promene, poput strija, akantosis nigrans I sl. Postojanje maljavosti muškog tipa kod žena. Akne, kvalitet kose, izgled vrata, kako bi se procenila I funkcija štitaste žlezde, moguće postojanje sindroma policističnih jajnika I dr.
- Laboratorija – većina lekara se drži samo ovoga, iako je bitno, ne daje punu sliku. Neke od laboratorijskih parametara bitnih za IR su:
- OGTT- radi se ujutru, nakon 10- 12h suzdržavanja od hrane. U laboratoriji, vade se prvo glukoza sama ili u kombinaciji sa insulinom, iz venske krvi, a potom se popije zasladjena voda od 75g ili 100g glukoze, te se ponovo vadi glukoza sama ili u kombinaciji sa insulinom na odredjena vremenska razdoblja, od 30 ili 60 minuta, do maksimum 120 ili 180 minuta, u zavisnosti kako vam je lekar objasnio, odnosno napisao. Bitno je istaći da se za vreme testa miruje, ne ide se ni do kioska po vodu, već se ista ponese sa sobom.
- Glukoza natašte, odnosno jutarnja glukoza
- Insulin natašte, jutarnji insulin
- HOMA-IR- računa se iz jutarnje glukoze I insulina
- Jutarnji glukoza I insulin, potom obrok bogat ugljenim hidratima, pa posle 120min.ponovo se vadi insulin I glukoza
- HbA1c- prosek šećera u poslednjih 2-3 meseca
- Fruktozamin- prosek šećera u poslednje 2-3 nedelje
- C peptid- procenjuje proizvodnju insulin u pankreasu
- Lipidni profil- nivo LDL, HDL, ukupni holesterol, trigliceridi
- Test tolerancije insulin- retko se koristi
Naravno da nije potrebno da se odrade svi od navedenih testova, već će vam vaš doktor dati smernice ili reći šta tačno da uradite. Pored ovih testova, potrebno je odraditi:
- Kompletna krvna slika
- Biohemija
- Lipidni profil
- Polne hormone
- Hormone I antitela za štitastu žlezdu
- Homocistein
- CRP
- Vitamin D
- Feritin I dr
U razgovoru sa pacijentom dalje se ciljaju odredjene laboratorije koje su individualne za svakog ponaosob, kako bismo dobili uvid u opšte zdravlje, jer pacijent nije samo insulinska rezistencija, nego se sagleda holistički, tačnije iz više aspekata, a ovo su najčeća povezana stanja.
Ne zaboravite da je IR reverzibilna faza, tako da efikasna rana intervencija kao što je :
Kontrola ishrane
Pravilna I izbalansirana ishrana je temelj zdravlja, bez obzira imate li ili nemate insulinsku rezistenciju. Ishrana treba da bude bogata vitaminima, mineralima sa dosta vlakana poput povrća, integralnih žitarica, pseudožitarica, voća (paziti na glikemijski indeks I opterećenje), bogata kvalitetnim proteinima I omega 3 masnim kiselinama. Uz to, adekvatan unos prebiotika I probitika kako bismo održali zdravlje našeg mikrobioma, odnosno dobrih bakterija naših creva je veoma bitan aspekt. Iz ishrane izbaciti sve proste šećere, konditorske proizvode, belo brašno, peciva, rafinisane proizvode, gazirana pića. (tekst ishrana I IR)
Vežbanje
Zdrava ishrana bez fizičke aktivnosti nema pun efekat. Kako glasi izreka Jacka Lalanea: “Vežbanje je kralj, a ishrana kraljica, spojite ih I dobićete kraljevstvo.”
Često nas pitaju koji je to vid fizičke aktivnosti najbolji za IR, a odgovor je svaki je bolji od nijednog. Naravno da se tu izdvajaju aerobne vežbe, vežbe opterećenja, HIIT (high intensity interval training), ali kao I kod ishrane I ovde je individualni pristup najbolje rešenje.
Dobar I kvalitetan san
Mnogo studija je već našlo vezu izmedju insulinske rezistencije I nekvalitetnog sna. Manjak sna, noćne smene ili ostajanje budnim do kasno iza ponoći, uz poremećaje sna poput nesanice, svakako doprinosi nastanku I pogoršanju insulinske rezistencije.
Upravljanje stresom
Ovo je jedan od faktora, na koji nam je najteže da utičemo I sasvim je normalno postalo da su ljudi danas pod konstantnim I hroničnim stresom. Stress kući, na poslu, oko finansija, izazvan medjuljudskim odnosima I dr. je veliki faktor nastanka I pogoršanja ne samo IR, već I mnogih drugih stanja I bolesti. Stres jeste postao “normalan” I stalan član našeg života, ali zato je potrebno naučiti kako upravljati istim kako bi njegov uticaj na naše zdravlje spao na minimum.
Intervencija suplementima
Možda I najviše pitanja na našoj instagram stranici sa_insulinskom_na_ti, dobijamo upravo o ovoj temi. S ponosom možemo istaći da je tema master rada dr Maje Davidović, upravo suplementacija u IR. Moramo istaći odmah na početku, da je pravilna suplementacija veoma bitna u terapiji IR. Prvo preporuke se daju na individualnom nivou, ali neki od suplemenata koji se preporučuju za IR su vitamin D (uz obaveznu proveru, kako bi se odredila tačna doza), hrom pikolinat, omega 3 masne kiseline, inozitol, berberin, magnezijum I dr.
Intervencija lekovima (metformin)
Lekovi se u insulinskoj rezistenciji retko daju ili se daju u odredjenim situacijama I veoma je individualno, da li će, u kojoj dozi, koliko dugo, I koji lek da se da ili neće. Najčešće se daju derivati bigvanida, lekova koji se koriste u terapiji dijabetesa tip 2, poznati metformin, a tu spadaju lekovi poznati pod imenima poput glucophage, gluformin, siofor, tefor I dr. Njihov najveći problem je da ih dosta ljudi teško podnosi, odnosno neki ljudi imaju gastrointestinalne tegobe, poput dijareja, nadutosti, povraćanja. Jedan od efekata leka je I gubitak telesne mase, odnosno kilograma, te je poslednjih godina bilo dosta zloupotreba baš zbog ovog efekta.
Koji suplementi su potrebni I da li je terapija lekovima potrebna ili ne odredjuje se individualno, na osnovu vaše anamneze, fizikalnog nalaza I laboratorija. Ukoliko imate neka pitanja u vezi insulinske rezistencije, vaših nalaza, terapije, možete zakazati individualnu konsultaciju sa nama.
Predijabetes je stanje povišene koncentracije šećera u krvi, ali ne toliko da bi se nazvalo dijabetesom, odnosno šećernom bolesti. Pojednostavljeno to je period izmedju insulinske rezistencije I dijabetesa.
Za one koji žele da saznaju više:
Predijabetes se definiše kao poremećena glukoza natašte (IFG) i/ili poremećena tolerancija glukoze (IGT) koju karakteriše hiperglikemija, IR i disfunkcija beta ćelija pankreasa. Hiperglikemija, odnosno povišen šećer u krvi je iznad normalnog nivoa glukoze, ali ipak nedovoljno povišenog da se svrsta u DM2.
Procenjuje se da je u 2017. godini 374 miliona odraslih ljudi širom sveta imalo predijabetes (učestalost 7,7%) od strane Međunarodne federacije za DM (IDF), mada je udeo globalnog IGT u 2019. godini iznosio 7,5% (374 miliona) od strane IDF-a, a 8,6% odraslih (548 miliona) će patiti od IGT do 2045. godine.
Da, lepo ste procitali u predhodnom tekstu- 548 MILIONA LJUDI će razviti predijabetes do 2045.godine.
VAŽNA NAPOMENA!!!
Sve gore navedene metode terapije insulinske rezistencije mogu smanjiti rizik od šećerne bolesti tip 2 (DM2) za 40-70%. Bez ovih intervencija 5-10% predijabetičke populacije će razviti DM2 svake godine, a do 70% će na kraju razviti DM2. Zato je od vitalnog značaja sprečiti ili odložiti napredovanje predijabetesa u DM2. Po drugim studijama ljudi sa predijabetesom imaju 50% veće šanse da obole od DM2, ali su čak i pre toga skloni nekim od komplikacija dijabetesa poput bolesti srca, moždanog udara i oštećenja nerava.
Ukoliko ove informacije sagledamo, možemo zaključiti da pravovremeno dijagnostikovanje, kao i adekvatna farmakoterapija ili dijetoterapija IR je put preventive DM2 kao i ponavljam, svih njegovih komplikacija, koje sve više opterećuju zdravstvene sisteme širom sveta, kao i budžete zdravstvenih fondova. A sada kada znamo sve ovo, hajde da zajedno vidimo do čega dovodi hiperinsulinemija u organizmu.
Izrada web stranice: Kabi d.o.o