Dijabetes (šećerna bolest, dijabetes melitus) je hronični sistemski poremećaj metabolizna koja se karakteriše hiperglikemijom, odnosno trajnim povišenim nivoima glukoze u krvi. Odnosno to je hronična bolest koja se javlja kada pankreas ne može da proizvede ili proizvede nedovoljno insulina, hormona odgovornog za regulaciju nivoa šećera (glukoze) u krvi, ili pak kada telo ne može pravilno da koristi insulin, najčešće zbog dobro poznate insulinske rezistencije.

• Postoji više tipova ove bolesti, a neke od njih su:
• Dijabetes mellitus tip 1 (DM1)
• Dijabetes mellitus tip 2 (DM2)
• Trudnički šećer (gestacijski dijabetes)
• Neonatalni dijabetes
• Volframov sindrom
• Alstromov sindrom
• Dijabetes izazvan steroidima
• Dijabetes sa ranom postavkom kod mladih (maturity onset diabetes of the young - MODY)
• Latentni autoimuni dijabetes kod odraslih (latent autoimmune diabetes in adults - LADA)
• Dijabetes cistične fibroze
• Dijabetes tip 3c

Najzastupljeniji I one za koje verujemo da ste čuli su DM1, DM2 I gestacijski dijabtes o kojima ćemo sada reći par reči, dok za veliku većinu ostalih tipova čujete verovatno prvi put sada, budući da su retki I da se o njima malo priča u široj javnosti.

DM1 I DM2 su najzastupljeniji I iako oba tipa uključuju probleme s insulinom, razlike između njih su značajne, kako u uzrocima, tako i u načinu lečenja.

Ovaj oblik dijabetesa predstavlja autoimuno oboljenje gde imuni sistem organizma napada I uništava ćelije u pankreasu koje proizvode insulin, a to su beta ćelije pankreasa. Ovaj oblik dijabetesa predstavlja negde oko 5-10% od ukupnog broja dijabetesa. Češće pogadja decu I mlade, nekada se zvao juvenilni dijabetes ili dijabetes mladih, ali se sada zna da se može javiti u bilo kom uzrastu. Osobe s dijabetesom tipa 1 ne proizvode insulin, što znači da su zavisne od spoljašnjeg unosa insulina za regulaciju nivoa šećera u krvi.

Tačan uzrok dijabetesa tipa 1 nije poznat, ali se veruje da kombinacija genetskih faktora i okoline može igrati ulogu. Autoimuni napad na pankreas može biti pokrenut virusnom infekcijom ili drugim faktorima iz okoline kod genetski predisponiranih osoba.

• Porodična istorija – ukoliko u porodici, roditelji, brat, sestra imaju DM1, veći je rizik za razvoj ovog stanja 
• Genetika – posedovanje odredjenih gena, povećava rizik za razvoj DM1
• Starost – iako se može pojaviti u bilo kom uzrastu, uzras izmedju 4 I 7 godina, kao I izmedju 10 I 14 godina su najčešći

Simptomi dijabetesa tip 1 obično se javljaju iznenada i mogu uključivati:

• Učestalo mokrenje
• Mokrenje u krevet kod dece koja nisu nikada mokrila u krevet tokom noći
• Ekstremnu žeđ
• Gubitak težine bez očiglednog razloga I pokušaja
• Umor i slabost
• Zamagljen vid
• Povećan apetit
• Promene raspoloženja

Zbog brze progresije, simptomi dijabetesa tip 1 mogu brzo dovesti do ozbiljnih komplikacija ako se ne prepoznaju i ne leče na vreme.

Lečenje dijabetesa tip 1 uključuje svakodnevne injekcije insulina ili upotrebu insulinske pumpe kako bi se održao odgovarajući nivo šećera u krvi. Takođe, ključni deo lečenja je pažljivo praćenje nivoa šećera u krvi, balansirana ishrana i redovna fizička aktivnost. Trenutno se radi I na novim načinima lečenja DM1.

Ovaj oblik dijabetesa je najčešći I zahvata oko 90% svih dijabetesa. Kod njega telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ćelije ne reaguju na njega (insulinska rezistencija). Uglavnom pogadja odrasle, ali se može javiti u bilo kom uzrastu, posebno zbog porasta gojaznosti I neaktivnog načina života. Kada smo pisale o progresiji IR u dijabetes, mislile smo upravo na DM2.

Kao najčešći oblik dijabetesa, ima oko 15 miliona obolelih širom sveta do 2017. god., a do 2025.godine ovaj broj bi mogao da se udvostruči.  U periodu od 1980. do 2014. godine  došlo je do trostrukog povećanja učestalosti dijabetesa tip 2. U 2019.godini je oko 463 miliona ljudi živelo sa dijabetesom, a DM2 čini oko 90%. Predviđa se da će do 2030.godine biti oko 643 miliona obolelih, a oko 783 miliona do 2045.godine. Da li ste znali da se u Kanadi svaka 3 minuta dijagnostikuje DM2 ili predijabetes?  Prema SZO u 2019.godini dijabetes je bio 9. vodeći uzrok smrti u svetu i jedan od najvećih izazova 21.veka. 

Ovako je velikim delom jer je DM2 bolest koja godinama može ostati bez jasnih simptoma, simptoma IR, koje smo naučili u tekstu o IR. NE DOZVOLI DA ZANEMARIŠ SVOJE SIMPTOME I DA SE PREPUSTIŠ SLUČAJU.

Uzrok nastanka DM2 je uglavnom rezultat dva problema, insulinske rezistencije, odnosno otpornosti ćelija na insulin pre svega ćelija mišića, jetre I masnog tkiva I drugog problema gde pankreas ne može da proizvede dovoljno insulina kako bi održao nivo šećera u krvi u zdravom opsegu.

Dijabetes tip 2 je obično povezan s genetskom predispozicijom, ali glavni faktori nastanka uključuju:

• Starost (rizik se povećava s godinama)
• Genetski faktori
• Porodična istorija dijabetesa tip 2
• Rasa I etnička pripadnost
• Predijabetes
• Žene koje su imale gestacijski dijabetes
• Prekomerna telesna težina ili gojaznost
• Abdominalna distribucija masti (masti u predelu stomaka)
• Fizička neaktivnost
• Nezdrava ishrana bogata šećerima i zasićenim mastima
• Visok nivo lipida u krvi (nizak HDL, visok LDL i trigliceridi)
• Sindrom policističnih jajnika

Za razliku od dijabetesa tipa 1, dijabetes tip 2 se razvija postepeno i može proći neprimećen duži vremenski period. Već smo napomenule ranije u tekstu o IR, on je tihi ubica, ništa vas ne boli, a “požar ” je zahvatio ceo organizam. Upravo nam je iz ovog razloga važno otkriti IR I hiperinsulinemiju, kako bismo na vreme mogli da intervenišemo I sprečimo nastanak I komplikacije DM2. Upravo to je razlog za održavanje našeg “Simpozijuma o insulinskoj rezistenciji- dvodnevni intenzivni program”. Više detalja o istom I samu prijavu možete pronaći ovde.

Simptomi dijabetesa tip 2 mogu se razvijati sporo i često su manje izraženi nego kod dijabetesa tip 1. Uobičajeni simptomi uključuju:

• Učestalo mokrenje
• Ekstremna žeđ
• Povećana glad
• Umor i iscrpljenost
• Zamagljen vid
• Sporo zarastanje rana
• Česte infekcije
• Područja potamnele kože u pregibima I na vratu
• Trnci u rukama i stopalima

Kod dijabetesa tipa 2, simptomi se mogu razvijati postepeno, a mnogi ljudi možda i ne primete da imaju bolest sve dok se ne pojave komplikacije.

Lečenje dijabetesa tip 2 obično počinje promenama u načinu života, uključujući zdravu ishranu, fizičku aktivnost i gubitak suvišnih kilograma. Ako promene načina života nisu dovoljne, mogu se prepisati oralni lekovi (oralni antidijabetici) ili insulin. Redovno praćenje nivoa šećera u krvi je takođe ključno za uspešno upravljanje bolešću.

Kao što smo detaljno u tekstu o IR objasnile da se dijagnoza postavlja na osnovu anamneze, fizikalnog pregleda I laboratorije, ovde ćemo prednost dati referentnim vrednostima istih.

Iako oba tipa dijabetesa uključuju problem s insulinom i nivoom šećera u krvi, ključne razlike uključuju:

Uzrok: Dijabetes tip 1 je autoimuna bolest, dok je dijabetes tip 2 obično povezan s načinom života i genetskim faktorima.

Starost pojave: Dijabetes tip 1 se najčešće razvija u detinjstvu, dok se dijabetes tip 2 obično pojavljuje kod odraslih, ali sve češće i kod mladih.

Insulin: Osobe s dijabetesom tipa 1 zavise od insulina, dok osobe s dijabetesom tipa 2 mogu kontrolisati bolest promenom načina života ili lekovima, a kasnije možda i uzimanjem insulina.

Simptomi: Dijabetes tip 1 ima brze i izražene simptome, dok se dijabetes tip 2 razvija sporije, često s blagim simptomima.

Bez adekvatnog lečenja, oba tipa dijabetesa mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, uključujući:

• Oštećenje srca i krvnih sudova (povećan rizik od srčanog udara i moždanog udara)
• Oštećenje bubrega (dijabetička nefropatija)
• Problemi s vidom (dijabetička retinopatija)
• Oštećenje živaca (neuropatija)
• Problemi s cirkulacijom (koji mogu dovesti do amputacija)
• Češće infekcije
• Masna jetra (steatoza jetre)
• Povećan rizik od razvoja demencije
• Povećan rizik od nastanka raka, kao I lošija prognoza
• Povećan rizik od razvoja depresije I dr.

Zbog toga je važno rano otkrivanje i odgovarajuće lečenje dijabetesa.

I dijabetes tip 1 i tip 2 su ozbiljne bolesti koje zahtevaju stalno upravljanje i praćenje. Dok je dijabetes tip 1 hronična autoimuna bolest koja zahteva doživotnu terapiju insulinom, dijabetes tip 2 je često povezan s načinom života i može se efikasno kontrolisati promenama u ishrani, fizičkom aktivnošću i lekovima. Uprkos razlikama, oba tipa dijabetesa mogu značajno uticati na kvalitet života, ali uz pravilno upravljanje, mnogi ljudi uspešno žive s ovom bolešću.

Predstavlja vrstu šećerne bolesti do koje dolazi u trudnoći. Kod žena koje imaju gestacijski dijabetes, visok nivo šećera u krvi može uticati na tok same trudnoće I na zdravlje bebe.