Gojaznost se opisuje kao stanje prekomerne akumulacije masti, pri čemu je adbominalna, stomačna, mast glavni faktor rizika za IR. Ona predstavlja i javno-zdravstvni problem jer je glavni uzrok razvoja DM2 i kardiovaskularnih bolesti (KVB), kao i predijabetesa. Disfunkcija i distribucija masnog tkiva, a posebno abdominalna lokalizacija viška masnog tkiva najbliže je povezana sa IR, I to posebno visceralne masti. Upravo zbog visokog stepena epidemije gojaznosti raste i ucestalost DM2, bilo zbog hronične prekomerne ishrane, sedentarnog načina života i/ili nedostatka fizičke aktivnosti.  Gojaznost se danas smatra glavnim zdravstvenim rizikom na globalnom nivou. Učestalost gojaznosti  odraslih bila je preko 30% u 2015.godini, a vremenom raste. Povezana je sa metaboličkim sindromom (MS), DM2, NAFLD, ali i sa rakom. Medjunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) izvestila je da su prekomerna telesna masa I gojaznost povezani sa povećanim rizikom od 13 karcinoma. Najveći problem gojaznosti, kako mi volimo da istaknemo našim klijentima, nije ono što vama najviše smeta, tj.taj fizički aspect, već upravo činjenica da je masno tkivo, hormonski aktivno I da pored hormona, luči I proinflamatorne, odnosno materije koje dovode do upale unutar organizma,a već smo na početku I istakli da je IR, stanje hronične niskostepene upale organizma.

Sledeće što bismo pomenule kako biste razumeli IR i koliko je bitno da bude regulisana ta hiperinsulinemija je metabolički sindrom (MS). Njega karakteristiše kombinacija nekih faktora rizika kao što su: centralna gojaznost (intraabdominalna), hipertenzija (HTA), hipertrigliceremija, (povecanje triglicerida) smanjenje HDL (dobrih masti), hiperglikemija i IR.  Ucestalost MS se rapidno povećala zadnjih godina, što se pored starenja najviše pripisuje porasti stope gojaznosti u vezi sa sedetarnim načinom života, sa veoma malo fizičke aktivnosti kao i loših navika ishrane. Upravo je ovo jedan od ključnih problema koji sa sobom nosi posledice po kardiovaskularno I cerebrovaskularno zdravlje.

NAFLD ili steatoza jetre  ili masna jetra je definisana kao povećanje intrahepatičnog nivoa triglicerida (masnoća u jetri) bez prekomernog unosa alkohola. Predstavlja najčešće oboljenje jetre u industrijalizovanim zemljama i približno 2/3 gojaznih bez DM2 i skoro svi gojazni sa DM2 imaju nealkoholnu masnu bolest jetre. Kod ljudi sa DM2, smanjene sadržaja masnoća u jetri, umerenim gubitkom telesne mase, normalizuje se glikemija natašte, odnosno jutarnji šećer. Kod ljudi koji imaju nealkoholnu masnu bolest jetre, bez DM2, nakon poboljšanja masnoća jetre, smanjuje se rizik od DM2.

PCOS je najčešći endokrinološki problem koji se dijagnostikuje kod žena u reproduktivnom period. Iako IR nije uključena u Roterdamske kriterijume (kriterijumu na osnovu kojih se donosi zaključak dijagnostikovanja PCOS) to je znak koji se ponavlja, tačnije podržana je naučnim dokazima, odnosno nastanak i progresija PCOS je u stvari kompenzatorni efekat hiperinsulinemije. Iako patogeneza, odnosno uzrok nastanka, ostaje nejasna, IR i posledična hiperinsulinemija, odnosno povećani nivoi insulina u krvi, se smatraju primarnim okidačima, kako kod gojaznih, tako i kod mršavih žena sa ovim sindromom. Oko 30-40% pacijenata sa PCOS normalne težine ima IR, a čak 80% pacijenata sa PCOS sa gojaznošću gornjeg dela tela (povećan obim struka-kukova) ima IR. Po drugim je pokazano da čak 50-70% žena sa PCOS insulin rezistentno. Posebno odradjen u odeljku o PCOS.

Uticaj insulin na rast raka je široko proučavan. Studije na ljudima otkrile su povećanu smrtnost od raka kod pacijenata sa hiperinsulinemijom, te se predlaže da je insulin onkogeni faktor I da je povezan sa progresijom raka. Klinički dokazi ukazuju na povezanost IR I hiperinsulinemije I raka, ali mehanizmi nisu u potpunosti shvaćeni. Brojne epidemiološke studije su otkrile da su rizici za nekoliko vrsta karcinoma poput, karcinoma dojke, debelog creva, jetre, pankreasa, endometrijuma, pluća I prostate, veći kod pacijenata sa IR I hiperinsulinemijom.

Ova bolest predstavlja najčešći oblik demencije. Uloga insulina u Alchajmerovoj bolesti privlači sve veću pažnju, a posebno je bitna činjenica da insulin prolazi krvno-moždanu barijeru, tačnije sa periferije može da dodje do centralnog nervnog sistema I tamo ostvaruje brojne uloge. Insulin se isto tako u manjoj meri I proizvodi u mozgu, ali taj insulin ima protektivno dejstvo na razvoj ove demencije, za razliku od insulina sa periferije.

Ukoliko imate hiperiinsulinemiju I IR, imate dvostruko veće šanse za razvoj depresivnih poremećaja u odnosu na osobe bez ovog stanja. Pokazano je da čak 40% pacijenata koji pate od poremećaja raspoloženja insulin rezistentno. Takodje, zna se da IR menja promet dopamina I dovodi do anksioznosti.

Ovo su samo neka od stanja koja se povezuju sa IR I hiperinsulinizmom. Ukoliko se IR ne drži pod kontrolim sasvim sigurno ide preko predijabetesa u šećernu bolest, o kojoj ćemo sada reći par reči.